Skip to content
PartingWishes Inc. Memorials
Sign in
Leona Bodjanec-Lela

1946-2010

Leona Bodjanec-Lela

Born
4 July 1946, Vrbas
Died
2 February 2010, vrbas

This memorial is no longer online

The time paid for it has run out. Unless more time is added it will be removed from this website, along with the photographs, keepsakes, and notes on it.

Anyone can add time to it, with no account needed.

Keep this memorial online

Pokojna LEONA BODJANEC-LELA, rodena je cetvrtog jula hiljadu devetstotina cetrdeset šeste godine,/4.VII 1946/ od majke Irine i oca Janka. Rodena je u Vrbasu gde je završila školovanje i zaposlila se. Osnovala je i svoju porodicu sa Sinišom Jeremicem. Iz tog kratkog braka rodio im se sin Slavoljub-Jeki kome je posvetila celi svoj život bez ostatka. Jekijevu Marinu, svoju snaju prihvatila je kao svoje dete a svoje unuce Strahinju obožavala je do te mere da je prekomerno strepela za njegov život zajedno sa nama svima, onda kada je morao biti podvrgnut hirurškoj intervenciji na srcu.

Penzionisala se radeci u fabrici šecera “Backa” u Vrbasu. Bila je vredan i omiljen radnik. Svoje penzionerske dane provela je bolujuci. Bolest se pogoršavala do te mere da je sve više bila vezana za krevet i za lekove. Kopnila je na ocigled ali bila je preponosna da bi nekome pala na teret. Bila je sama sa svojim bolom. Ne zna se da li joj je teže padao bol u telu ili bol u duši.

Photographs

let medju zvezde
let medju zvezde
Add a photograph

Notes and messages

All 6 notes

Tuga nas je danas okupila na ovom svetom mestu. Pratimo našu voljenu Lelu na vecni pocinak.

Jeki! tvoju majku oplakujemo. Divimo joj se na onome što je izdržala. Zavidimo joj na tome kakvo je junaštvo pokazala. Ne možemo da verujemo da postoji tako veliko i plemenito srce kao što je njeno srce veliko i plemenito bilo za svo vreme trajanja neumoljive bolesti.

Ljudi! našu Lelu sahranjuju a mi nismo još uvek svesni šta se to dogada. Odbijamo da je to stvarnost. Odbijamo da je to istina. Razici cemo se u tišini sa ovog mesta. Položicemo cvece, zalicemo suzama grobno mesto gde ce naša Lela vecno pocivati, ali još uvek necemo verovati da je tako nešto moguce.Još dugo necemo verovati da je tako nešto moguce.Možda i nikada.

Opraštamo se, zauvek, a nisam siguran kako je to moguce oprostiti se zauvek od nekoga koji je toliko voljen.

dragnic milan, 2 February 2010

Draga naša Lelo!
Poznavali smo se dugo. Postali smo i prijatelji. Verovali smo da je daleko dan kada se ljudi zauvek opraštaju jedni od drugih. Ponekad smo i u cuda verovali jer nismo mogli da prihvatimo stvarnost koja kao da nikada nije ni bila naša, nego neka tuda, nepoznata i strana.



Podi Lelo secanjem i uspomenama, makar do kraja sveta stigla. Idi za sudbinom koja ti je sudena. Ne plaši se nepoznatih senki, jer i tvoja senka luta sada sa drugim senkama svetom tišine. Tamo gde si jednom cvetala, uvek cemo tvoj cvet naci i suzama ga zaliti.

dragnic milan, 2 February 2010

Report a concern