Tuga nas je danas okupila na ovom svetom mestu. Pratimo našu voljenu Lelu na vecni pocinak.
Jeki! tvoju majku oplakujemo. Divimo joj se na onome što je izdržala. Zavidimo joj na tome kakvo je junaštvo pokazala. Ne možemo da verujemo da postoji tako veliko i plemenito srce kao što je njeno srce veliko i plemenito bilo za svo vreme trajanja neumoljive bolesti.
Ljudi! našu Lelu sahranjuju a mi nismo još uvek svesni šta se to dogada. Odbijamo da je to stvarnost. Odbijamo da je to istina. Razici cemo se u tišini sa ovog mesta. Položicemo cvece, zalicemo suzama grobno mesto gde ce naša Lela vecno pocivati, ali još uvek necemo verovati da je tako nešto moguce.Još dugo necemo verovati da je tako nešto moguce.Možda i nikada.
Opraštamo se, zauvek, a nisam siguran kako je to moguce oprostiti se zauvek od nekoga koji je toliko voljen.
dragnic milan, 2 February 2010
Draga naša Lelo!
Poznavali smo se dugo. Postali smo i prijatelji. Verovali smo da je daleko dan kada se ljudi zauvek opraštaju jedni od drugih. Ponekad smo i u cuda verovali jer nismo mogli da prihvatimo stvarnost koja kao da nikada nije ni bila naša, nego neka tuda, nepoznata i strana.
Podi Lelo secanjem i uspomenama, makar do kraja sveta stigla. Idi za sudbinom koja ti je sudena. Ne plaši se nepoznatih senki, jer i tvoja senka luta sada sa drugim senkama svetom tišine. Tamo gde si jednom cvetala, uvek cemo tvoj cvet naci i suzama ga zaliti.
dragnic milan, 2 February 2010
Secanje me ubija ali da nije njega zar bi covek mogao da se seca vremena kada je srecan bio, zar bi mogao da se seca detalja koji cine jedan život. Secanje me oštrim macem probada ali da nije njega u šta bi se to moj život pretvorio.
Gledamo danas smrti u oci i odricemo joj moc. Nikada nas ne može pobediti jer mi smo deo života koji struji vasionom i obnavljamo se sami iz sebe. Ako postoji vecnost onda je i život vecan i covek je srecan što je makar u magnovenju bio cestica toga vecnog života i utkao u taj život ono najdragocenije što ima.
dragnic milan, 2 February 2010
Necu i ne mogu da verujem da tvoj život zauvek nestaje. Hocu da verujem da ceš nam se jednom ponovo vratiti kroz neki novin život ili kroz neku novu srecu i zbog toga ti se na ovakav nacin obracam.Telo tvoje sada se odmorilo a tvoja duša naci ce uvek našu dušu.
Možda ceš i Vesnu svoju sresti negde u predvorju raja. Daj bože da se nadete i da se jedna drugoj obradujete.
Ma koliko tužni danas bili, tuga nas nece omesti da tvoj život sagledamo jasnije i da nekom cudesnom maštom oživimo sve ono što si ti u stvarnosti bila. Gubeci nešto dragoceno covek tek tada shvata znacaj dragocenosti koju gubi.
Bila si lepa žena i divna majka. Prekrasna baka. Divan drug. Omiljena. Voljena. Disciplinovana i radna. Uredna. Strpljiva. Znala si da na lep nacin iskažeš svoju ljubav prema voljenima.
dragnic milan, 2 February 2010
Bilo je uvek lepo sresti te i sa tobom porazgovarati. Znala si da kažeš sagovorniku nežnost koja ce ga ohrabriti da istraje u životu.
Skupljala si nežnosti koje su tebi bile upucene da bi sacuvala lepotu svoje duše i lepotu svog ljudskog bica. Patila si dugo. Patila si mnogo. Ništa ne valja što dugo traje pa makar to i sreca bila.
Srecu i radost možeš sa nekim podeliti ali bol i patnju ni sa kim. Ostaneš u nekom trenutku sam i cini ti se da ceš ostati usamljen zauvek.
Pamiticemo te onako kako bi ti želela da te neko pamti. Cuvacemo uspomenu na tebe onako kako cuvamo nešto vredno i dragoceno. Nešto što neizmerno volimo.
Lelo!
Vecna ti slava lepa i napacena ženo.Pocivaj u miru, jer ako je iko mir zaslužio onda si to ti.
dragnic milan, 2 February 2010
OŽALOŠCENI:
sin Slavoljub-Jeki,snaja Marina i unuk Strahinja,
porodica Bodjanec,
porodica Zahorjanski
porodica Sakac,
porodica Savicevic.
porodica Dragnic,
kao i svi dugogodišnji prijatelji, komšije, dugogodišnje kolege sa radnog mesta i svi oni koje je poznavala i koje je poštovala i volela i koji su nju poštovali i voleli kao druga, prijatelja i saradnika. Kao coveka!
dragnic milan, 3 February 2010